Zagrli sećanje koje bledi

kao dete u sebi sad,

neka usne štede dah

dok dodir leči strah.

Čuvamo tlo umornog neba

dok slutimo noć kroz šapat vetra,

dok san

nedužno čuva zaborav

i odnosi kraj.

Pogledaj sjaj iznad

i sačuvaj nas

za nas

od nas.

Seti se.

Zagrli rečima

i pruži zaklon rukama,

sačuvaj me

kroz sebe i seti se.

Kroz mrtva lica zidova

kroz šum praznih ulica

kroz sebe, seti se.

Kroz hodnike zaborava,

kroz vrtove pogleda

kroz sebe, seti se.

Pogledaj sjaj iznad

i sačuvaj nas

za nas

od nas.

Seti se.